Пређи на садржај

Беспилотна летелица

С Википедије, слободне енциклопедије
Беспилотна летелица

Опште
Намена надгледање / извиђање / шпијунска / борбена / вишенаменска / обележавање циљева /
летећа мета
Посада без посаде
Земља порекла земља, носилац развоја
Произвођач фабрика, произвођач
Први лет датум првог лета
Почетак производње датум лансирања производње
Уведен у употребу датум одлуке о увођењу у оперативну употребу
Повучен из употребе датум повлачења из
оперативне употребе
Статус тренутни статус
Први корисник прва држава која ју је увела у оперативну употребу
Број примерака укупан број произведених примерака
Димензије
Дужина растојање две најудаљеније тачке на летелици, дуж „X“ осе, m
Размах крила растојање две најудаљеније тачке на крилу, дуж „y“ осе, m
Висина растојање од равни стајанке до највише тачке авиона, дуж „Z“ осе, m
Површина крила усвојена репера површина крила, у плану, m²
Маса
Празан маса празне опремљене БПЛ, kg
Нормална полетна стандардна маса у полетању БПЛ, kg
Макс. тежина при узлетању максимална могућа маса БПЛ, у полетању, kg
Макс. спољни терет маса подвесних терета (наоружања, резервоара са горивом и контејнера са опремом, у комбинацијама), kg
Погон
Турбо-млазни мотор Турбомлазни мотор
Потисак ТММ потисак, kN
Ракетни мотор Ракетни мотор
Потисак РМ потисак, kN
Турбо-елисни мотор Турбоелисни мотор
ТЕМ снага снага, kW
Клипно-елисни мотор Клипни мотор
Снага снага, kW
Перформансе
Брзина крстарења брзина, за највећу аутономију лета, km/h
Макс. брзина на Hopt максимална брзина, на оптимално висини лета, km/h
Макс. брзина на H=0 максимална брзина, на нивоу мора, km/h
Тактички радијус кретања растојање до најудаљеније тачке, до које БПЛ може безбедно отићи и вратити се, са расположивим горивом, km
Долет растојање до најудаљеније тачке, до које БПЛ може безбедно прелетети, у једном смеру, km
Плафон лета највећа висина, коју БПЛ може постићи, m
Брзина пењања највећа вертикална брзина, при пењању БПЛ, m/min
Групна слика разних типова БПЛ

Беспилотна летелица (БПЛ; енгл. unmanned aerial vehicle, UAV) или популарно дрон (енгл. drone — „трут”), је ваздухоплов којим управља навигатор, пилот са даљинским преносом сигнала са земље или који лети аутономно по задатим запамћеним подацима. БПЛ се користе у цивилне и војне сврхе.

Најмасовнија употреба БПЛ је у војсци. За разлику од крстареће ракете, БПЛ је конструисана за вишекратну употребу и дефинише се по свим правилима струке као и остали ваздухоплови, али је без посаде и пилота. Може бити и са једнократном употребом, као „самоубица“ тада је максимално једноставна, јефтина пуна експлозива и користи се за уништавање посебно важних циљева као крстарећа ракета, а може и као мета за гађање, средствима противваздухопловне одбране. Према намени се опрема, наоружава или је без наоружања. Раније су се користили старији ваздухоплови, повучени из оперативне употребе, које је пилот напуштао пре његовог гађања.[1] Аеродинамичка и структурална конструкција је идентична као код пилотираних авиона или хеликоптера, са посадама. Чешће се пројектују као авиони, а ређе као беспилотни хеликоптери.

Техника и принцип полетања и слетања су често идентични ваздухоплову са пилотом, а постоје и решења са катапултирањем и приземљењем са падобраном. Најчешће се управља комбиновано са вођењем из земаљске станице са даљинским преносом командног сигнала, а поједини делови трајекторије аутономно, унапред запамћеним навигацијским подацима и задатим компонентама вектора стања лета.

Тренутно, војне БПЛ претежно обављају извиђачке, шпијунске али све више и директне борбене задатке.[2] Америчко ратно ваздухопловство планира огромно повећање флоте БПЛ у оперативној употреби до 2047. године.[3] Сасвим је извесно да ће борбени авиони 6. генерације бити беспилотни и алтернативним могућностима са посадом / без посаде.

БПЛ се користе и у цивилне сврхе као што је аероснимање, откривање пожара, борба против ватрене стихије, надгледање подручја угрожених поплавама, надгледање саобраћаја, кретање животињског света, надгледање траса цевовода са нафтом, гасом и са другим флуидима, као и у системима видео обезбеђења. Поред надгледања, дронови се данас користе у пољопривреди, за прикупљање података у научно-истраживачке сврхе и испоруку производа и пакета. Такође, спортови који укључују дронове, као што су трке дронова, постају све популарнији.

Корист

[уреди | уреди извор]

Корисност војне употребе беспилотних летелица (БПЛ) сликовито оцртава португалска ауторка чланка Класификација БПЛ, својим уводним цитатом:[4]

Класификација

[уреди | уреди извор]

Класификација БПЛ може бити извршена по основу више аспеката. Европска асоцијација (енгл. European Association of Unmanned Vehicles Systems) (EURO UVS) сачинила је класификацију БПЛ, на основу параметара као што су надморска висина лета, аутономија, брзина, максимална тежина полетања, величина итд.[4]

Начин управљања

[уреди | уреди извор]

Беспилотне летелице могу бити:

  • неуправљане;
  • аутоматски управљане;
  • даљински управљане од стране пилота, смештеног у статичкој станици или мобилном возилу, на тлу.[а]

Маса, трајање и висина лета

[уреди | уреди извор]

Класификација БПЛ, према међусобно повезаним параметрима, као што су маса, време, долет и надморска висина лета, сврстава их у групе:

  • „микро“, са масом до 10 kg, аутономија (трајање) лета око 1 сат и радијус до 1 km;
  • „мини“, са масом до 50 kg, аутономија лета од неколико сати и радијус до 3 до 5 km;
  • „миди“, са масом до 1.000 kg, аутономија лета од 10 до 12 сати и висине ок 9 до 10 km;
  • „тешке“ на висинама до 20 km лета и аутономија лета дужа од 24 сати.

Намена

[уреди | уреди извор]

Најчешћа намена БПЛ:

  • „мета и мамац“ - симулира непријатељску летелицу или ракету, у току обуке у гађању земља-ваздух, ваздух-ваздух;
  • извиђање - прикупљање и преношење обавештајних података из ваздушног простора и са тла, у реалном времену и меморисање истих (инфо);
  • борбена - дејства ваздух-тло, ваздух-ваздух и електронско ратовање, у високо ризичним мисијама (види: Беспилотна борбена летелица);
  • логистичка - карго пренос и друге логистичке операције;
  • експерименталне - истраживање и развој нових и напредних технологија;
  • цивилно - привредна и комерцијална употреба, у широком спектру задатака.
Захтеви за: микро БПЛ
Карактеристике Вредности
Величина < 15 sm
Тежина 100 g
Носивост 10 g
Долет 1–10 km
Аутономија 60 min
Плафон < 150 m
Мах брзина 15 m / s

По значају извршаваних војних задатака БПЛ могу бити:

  • тактичке и
  • стратегијске.

Тактичке БПЛ се могу поделити у шест поткатегорија: „затвореног“, кратког, средњег, великог долета и ауторитета и најзад, средњег плафона и великог долета, а стратегијске (погледај доњу табелу).[4]

Дефиниција и категорије

[уреди | уреди извор]
Пилотска станица на земљи, за управљање са Предатором, Ирак 7. август 2007.

БПЛ је летелица са непрекидном информатичком везом, без потребе за људском посадом. Оне обављају различите задатке за потребе војске и у домену цивилног сектора / комерцијалне потребе. Иако се БПЛ углавном користи у војсци, са њом се могу обављати и научне мисије, задаци јавне безбедности, комерцијални послови, као и пренос визуелних података из области катастрофа, подаци за карте, градњу комуникационих релеја, тражење и спашавање, надзор саобраћаја, и тако даље. БПЛ се може контролисати на даљину, полу-аутономно, аутономно, или комбиновано. Заиста, много различитих типова БПЛ постоје, с различитим могућностима и потребама корисника. Неколико различитих интересних групација су предложили стварање референтних стандарда за међународну заједницу БПЛ. Европска асоцијација БПЛ система (EURO UVS) сачинила је класификацију система БПЛ на основу основних параметара као висина лета, аутономија, брзина, максимална тежина у полетању, величина итд. Универзална табела категорија, приказана је испод. Идентификују се четири главне категорије: микро/мини (види табелу десно), тактичке, стратегијске, као и за посебне задатке. Микро и мини БПЛ обухватају категорију најмањих, које лете на мањим висинама (испод 300 m). Пројекат за ову класу уређаја је фокусиран на стварање БПЛ које раде у урбаним срединама и кањонима или чак унутар зграде, дуж њених ходника, носећи прислушне и визуелне сензоре (предајнике и ТВ камере).[4]

Средње и велике БПЛ су најчешће војне, тактичког и стратегијског значаја, за извршавање целе лепезе војних мисија.

У наредној табели су дате четири главне категорије БПЛ: микро / мини, тактичке, стратешки и за посебне задатке.

Представнички примери за категорије БПЛ[4]
Групе Категорија

(акроним)

Мах тежина у полетању (kg) Плафон (m) Аутономност

(h)

Домет сигнала (Km) Примери
Мисије Летелице (примери)
Микро / Мини Микро 0,10 250 1 < 10 контакт, узорковање,
присмотра унутар зграде 		Блак видов, Микростар, Микробат, Фан коптер, Кватро коптер, Москито, Хорнет, Мите
Мини < 30 150-300 < 2 < 10 филм и емитовање индустрије,
пољопривреда, мерења загађења,
присмотра унутар зграде, комуникација 		Микадо, Аладин, Тракер, Драгонеј, Равен, Поентер II Кароло C40/P50, Шкорпио, Максменд R-50, Робо-коптер, YH-300SL
Тактичке „Затвореног“ долета 150 3.000 2-4 10-30 RSTA, детекција мина, претраживање и спасавање, EW Обсервер I, Фантом, Коптер 4, Микадо, Робо-коптер 300, Поентер, Кемкоптер, Аиријел, и Агрикултуар RMax
Кратког долета 200 3.000 3-6 30-70 BDA, RSTA, EW, детекција мина Скорпи 6/30, Луна, Силвер Фокс, Еј виев, Фиребирд, Р-Макс Агро / Фотографија, Хорнет, Равен, Фантом, ГолденЕие 100, Флирт, Нептун
Средњег долета 150-500 3.000-5.000 6-10 70-200 BDA, RSTA, EW, детекција мина, NBC мрежа Хантер B, Муки, Аеростар, Снипер, Фалко, Армор X7, Смарт UAV, UCAR, Игл еј+, Алис, Екстендер, Шадов 200/400
Великог долета – 5.000 6-13 200-500 RSTA, BDA, комуникациони релеј Хантер, Виџилант 502
Велики ауторитет 500-1.500 5.000-8.000 12-24 > 500 BDA, RSTA, EW, комуникациони релејни пренос, NBC узорковање Аеросонде, Вултуре II Exp, Шадов 600, Серчер II, Хермес 450S/450T/700
Средња висина, велики ауторитет 1.000-1.500 5.000-8.000 24-48 > 500 BDA, RSTA, EW испорука оружја, комуникациони релеј, NBC узорковање Скајфор, Хермес 1500, Херон TP, MQ-1 предатор, Предатор-IT, Игл-1/2, Даркстар, E-Хантер, Доминатор
Стратегијске Велики плафон и ауторитет 2.500-12.500 15.000-20.000 24-48 > 2.000 BDA, RSTA, EW, комуникациони релеј, подстицај фазе пресретања летилица, глобално обезбеђење аеродрома Глобал хоук, Раптор, Кондор, Десеус, Хелиос, Предатор B/C, Либелуле, Еврохоук, Меркартор, Сензоркрафт, Глобал обсервер, Патфиндер плус
За посебне задатке Смртоносне (самоубице) 250 3.000-4.000 3-4 300 Против-радарске, Против-бродске, Против-авионске, Против-инфраструктуре MALI, Харпу, Ларк, Марула
Мамци 250 50-5.000 < 4 0-500 Обмана у ваздушном простору и на мору Флерт, MALD, Нулка, ITALD, Шукер
За стратосферу - 20.000-30.000 > 48 > 2.000 - Пегас
Еко-страто-сферне - > 30.000 - - - Марс флајер, MAC-1
Интернационални преглед категорија БПЛ је приказан за стање 2006. године.

Историја

[уреди | уреди извор]

Историја у војној употреби

[уреди | уреди извор]

Најранији покушај да се направи БПЛ имао је Арчибалд Лоу 1916. године.[5] Никола Тесла је дао опис флоте беспилотних борбених летелица 1915. године.[6] Одређени број даљински управљаних летелица, укључујући и Хјуит-спери аутоматски авион (енгл. Hewitt-Sperry Automatic Airplane), развијен је током и након Првог светског рата.[5] Већи број је направљен током Другог светског рата услед технолошког напретка и стварања техничких предуслова. Превасходно су коришћене за обуку артиљеријских јединица противваздухопловне одбране у симулацији угаоног праћења циља. Млазни мотор је уграђиван након Другог светског рата, као код Рајан фајерби I, 1951. године. Када су развијена ватрена и ракетна оружја противваздухопловне одбране ваздух-ваздух и ваздух-земља, БПЛ су коришћене као летеће мете (трутови) за обуку у реалном гађању. Прво значајније коришћење БПЛ је било тек у Вијетнамском рату, када су највише коришћене за обележавање циљева за дејство авијације.

ИнВиев БПЛ за употребу у научне, комерцијалне и државне истраживачке апликације.
The RQ-7 шедоу, спремна је за испоруку.

САД су повећале улагање у истраживање БПЛ након што је 1960. године оборен Локид U-2, изнад територије СССР, чиме је повећана забринутост за судбину пилота у шпијунским и извиђачким задацима.[7] У борбама током инцидента у Тонкин заливу од 2. до 4. августа 1964. године, између морнарица САД и Северног Вијетнама, коришћена је први пут БПЛ са борбеним задатком.[8] Тада је објављена и прва слика оборене БЛП,[9] на шта званични представници САД нису имали коментар.

Тупиљев Ту-143 "Лет", совјетска беспилотна извиђача летелица, израђена је у 950 примерака од 1973. до 1989. Коришћена је током совјетског рата у Авганистану.

Током Јомкипурског рата 1973. године, сиријске ракетне батерије у Либану направиле су велике губитке израелским борбеним авионима. Као одговор, Израел је развио прву модерну БПЛ. Израелско пионирско коришћење беспилотних летелица су били надзор у реалном времену, електронско ратовање и лажни мамци за противничке снаге.[10][11][12] Радарско замрачивање ваздушног простора са избаченим мамцима од станиолских листића су омогућили Израелу да у потпуности неутралише сиријску противваздухопловну одбрану почетком Либанског рата 1982., што је за резултет имало да Израел није изгубио ниједног пилота.[13]

Као и сва модерна висока технологија, БПЛ су првенствено развијане за војне потребе, а касније су почеле да се користе и у цивилне сврхе. Неке БПЛ, као што је амерички MQ-1 Предатор могу носити оружје и извршавати борбене задатке. Прва борбена БПЛ је била експериментални пројекат Боинг X-45А, која је служила за испитивање ове наменске технологије.

Јаковљев-1Т "Пчела" на лансеру, совјетска беспилотна летелица од 1986. године за извиђање и корекцију артиљеријске ватре домета до 60 км. Коришћена је током Првог чеченског рата.

Друге, као што су Глобал хоук блок 30, користе се за извиђање и надгледање. Такође, „летелице мете“, користе се инсталацијом даљинског управљања за обуку у гађању циљева у ваздушном простору, при извођењу војних вежби и испитивање новог оружја.

Израелска БПЛ Херон.

У неколико програма, САД спроводе истраживања и развој програма БПЛ. Као пример за то је заједнички програм, са називом енгл. Defense Advanced Research Projects Agency (DARPA), у оквиру кога Америчко ратно ваздухопловство и морнарица заједно развијају борбене варијанте.[14][15] Истраживачке институције DARPA и НАСА раде на истраживању и развоју система беспилотних летелица са адаптивном (променљивом) конфигурацијом у току лета, захваљујући „паметним“ технологијама. Основни облик летелице аутоматски мења конфигурацију, сходно захтевима оптимизације аеродинамичких карактеристика, зависно од услова различитих фаза лета.[16] Такође, у Европи се развија БПЛ нЕУРОн, намењена за борбу против других БПЛ.

Остаци оборене америчке БПЛ MQ-1 Предатор током агресије НАТО-а на СР Југославију, Музеј ваздухопловства у Београду.

У току НАТО агресије на СРЈ, коришћене су БПЛ типа CL-289 и немачке типа EMT луна за извиђање. У Ираку 2003. године, са БПЛ, подржавана је инспекција Уједињених нација за наоружање.

У извештају Гардијана[3] презентиран је план Америчког ратног ваздухопловства, у коме је предвиђено огромно повећање флоте БПЛ у оперативној употреби 2047. године. Ови планови су инспирисани са променом у војном размишљању на основу тренутно постигнутих резултата у деликатним и ризичним задацима са БПЛ, посебно у борби против организованог тероризма. У Америчком ратном ваздухопловству расте број војних лица који су оперативно ангажовани на БПЛ, скоро су достигли обим као на пилотираним авионима. Максималан обим пораста БПЛ је био у периоду 2006. до 2009. године, од 12 повећано је на 50 типова.

Ратовање са БПЛ је доста критиковано, због великог процента страдања цивилног становништва.[17] Такође су се критике односиле и на прећутно кршење суверенитета држава.

Критичари истичу да је употреба БПЛ против Повеље УН. Председник Обама и америчка влада се и даље држе аргумената и доктрине свог претходног Председника Буша.

Такође, искуство указује да постоји могућност веома једноставног снимања видео података о учинку БПЛ и на тај начин треба пратити и контролисати њихову употребу и тако спречавати злоупотребе, сагласно Повељи УН.[18]

БПЛ MQ-8 фаир скаут БПЛ Шибел камкоптер S-100,
са лаком вишенаменском ракетом.

Историја у цивилној употреби

[уреди | уреди извор]

Повећава се тенденција употребе БПЛ у цивилне сврхе и у том циљу, врше се интензивна истраживања. Поред примене у разним службама масовно се уводе БПЛ у употребу у полицији, за контролу саобраћаја праћење извршиоца разбојништава и других кривичних дела. Њихова примена у полицији има одређених потешкоћа у ставовима парламената појединих земаља. Поред тога, постоји забринутост и за заштиту података. У процени штета од природних непогода — олује, пожара, поплава, земљотреса и друго, БПЛ се користе професионално за прикупљање релевантних података извиђањем, преносом слике у реалном времену и снимањем стања. БПЛ су врло често у тој улози незаменљиве.[19]

У Немачкој је у току програм развоја БПЛ које ће моћи детектовати појаву пожара у широком рејону надгледања. Планира се надгледање целе територије и са интеграцијом информација, што ће драстично смањити штете и последице од пожара. Пренос података ће бити интегрисан и презентиран, у реалном времену, центрима за ванредне догађаје.[20]

У циљу обуке и едукације становништва у Немачкој, постављена је експериментална организација која окупља хобисте за даљинско беспилотно летење.

Од априла 2010. године, НАСА ради на глобалном истраживање атмосфере уз употребу БПЛ са дугим временским остајањем у ваздуху (ауторитетом). За ову намену БПЛ носе додатне пакете разних сензора, који се користе за мерења већег броја величина и промена за потребе научних истраживања. БПЛ су у августу и септембру 2010. године сакупиле многобројне информације о ураганима „Ерл“ и „Френк“.[21][22][23]

Фотографијама, из ваздушног простора, које праве БПЛ, прикупљају се корисни подаци за истраживање, анализе и процене, као и добијање законитости, развоја и интензитета дејства парка ветра.[24][25]

У марту 2011. године коришћене су америчке БПЛ Глобал хоук блок30 у операцији процене оштећења неклералне електране у Јапану, од земљотреса и цунамија.[26]

У децембру 2011. године, еколошко друштво за очување животне средине на мору успоставило је надгледање, контролу и откривање криволова китова у јапанским морима са БПЛ.[27]

Типични профил лета беспилотне летелице, у задацима надгледања.

Развој и производња БПЛ

[уреди | уреди извор]

Развој и производња БПЛ су глобалне активности, широм света. САД и Израел су први почели да развијају ову технологију и активности, а амерички произвођачи су имали удео на тржишту од преко 60% у 2006. години, а предвиђа се повећање за 5-10% после 2016. Нотроп, Граман и Џенерал атомикс су доминантни произвођачи у овом сегменту индустријске производње. Остварују то са БПЛ Глобал хоук, Предатор и Маринер. Израелски и европски произвођачи су другостепени због нижих могућности властитог инвестирања. Европски удео на тржишту представља само 4% од глобалног промета у 2006. години.

Трошкови развоја за америчке војне БПЛ, као и код већине војних програма, имају тенденцију да прекораче своје почетне процене. Ово је углавном због промена у захтевима за време развоја и пропуста у рационалном искоришћењу расположивих капацитета.[6][28]

Степен аутономије БПЛ

[уреди | уреди извор]

Рана употреба БПЛ, била је током рата у Вијетнаму. Оне су након лансирања снимале видео-записе на филмској траци у уређају на летелици. Често су лансиране и летеле су у правој линији, или у унапред подешеној кружној путањи и прикупљале су видео податке све док нису остале без горива, након чега су слетале. После слетања, филм се развијао за анализу. Због једноставне природе ових летелица, исте су често биле називане трутови. Са новим системима радио управљања, постале су даљински управљиве, са далеко проширеном и софистицираном наменом, па и далеко корисније. Данашње БПЛ комбинују даљинско управљање и компјутеризовану аутоматизацију, као и потпуно аутономни лет. Савременије верзије могу имати уграђене команде лета са даљинским управљањем и помоћне системе аутоматизације за обављање људских дужности пилота ниског нивоа, као што су одржавање брзине, стабилизација на путањи и одређене функције навигације за задату трајекторију. Овако софистициране системе је погрешно даље називати трутом, напротив оне су „паметне“ летелице, поготово што оне могу већи део своје трајекторије да излете без људске интервенције.

Произилази да старије беспилотне летелице нису биле уопште „аутономне“. У ствари, област „аутономије“ БПЛ је новији појам и у сталном је развоју, чија економија је у великој мери вођена са војним приоритетним потребама за престиж у ефикасности. У односу на производњу хардвера БПЛ, тржиште за технологију „аутономије“, прилично је незрело и неразвијено. Због тога, „аутономија“ ће и даље наставити да буде уско грло развоја будућих БПЛ. Ова област је под технолошком и привредном тајном, а још више је заштићена у војном сегменту.[б][29]

Технологија за аутономију лета БПЛ обухвата следеће категорије:[30]

  • Фузију информација сензора: Комбиновање информација из различитих сензора које користе системи БПЛ.
  • Комуникација: Управљање са комуникацијама и координација између више учесника у условима непотпуних и несавршених информација.
  • Одређивање трајекторије лета: Одређивање оптималне путање лета за БПЛ, сусрет са одређеним циљевима и ограничења мисије, као што су физичке препреке или количина горива.
  • Генерисање управљања по заданој трајекторији: Одређивање оптималног управљања за жељени маневар да би се следила задана трајекторија, или оптимални прелет са једне локације на другу.
  • Стандард кретања по трајекторији: специфични захтеви стратегије управљања са ограничењем одступања БПЛ у оквиру неке прописане величине на путањи (дозвољена толеранција).
  • Расподела задатака: Одређивање оптималне поделе задатака учесника у оквиру групе, са временом и ограничењем опреме.
  • Здружена тактика: Формулисање оптималних тактичких секвенци и просторног распореда између активности учесника у циљу повећања укупног ефекта и резултата у оквиру целе мисије.

У општем смислу „аутономија“ се обично дефинише као способност да се доносе одлуке без људске интервенције. У том смислу, циљ „аутономије“ је да научи БПЛ да буде „паметна“ и да се понаша што сличније као кад са њом управља човек. Та особина може да се повеже са развојем области вештачке интелигенције, експертских система, неуронских мрежа, машинског учења, обраде природних језика и са визијом. Међутим, пут технолошког развоја у области „аутономије“, углавном је следио приступ одоздо нагоре, као што су хијерархијски системи управљања, и новији резултати су у великој мери на основу искуства у области теорије управљања (аутоматике), а мање рачунарске струке. На основу тога, највероватније да ће „аутономија“ наставити да се развија првенствено кроз теорију управљања и аутоматике.

У извесној мери, крајњи циљ је у развоју технологија „аутономије“ БПЛ да замени човека пилота. Остаје да се види да ли будући развој технологије „аутономије“, може бити ограничен са политичком климом око њене употребе у одређеним апликацијама БПЛ. Резултат тога, вештачка визија за пилотирање није способна да достигне ниво човека пилота. Може само да му се приближи. НАСА је користила синтетичке визије за пробне пилоте на програму ХиМАТ у раним осамдесетим годинама 20. века (види слику доле), али са појавом „аутономије“ на вишем технолошком нивоу у БПЛ са софистицираним аутопилотом, у великој мери смањена је потреба за синтетичку визију.

Технологије интероперабилности беспилотне летелице постале су од суштинског значаја као системи са којима је доказана њихова велика могућност у војним операцијама, имајући у виду сувише изазовне и опасне радње за војску. НАТО је покренуо питање потребе за заједништво кроз споразум стандардизације STANAG (енгл. Standardization Agreement) 4586. Презентирао је споразум, који је почео са процесом ратификације, у 1992. години. Циљ је, да се омогући савезничким народима да лако деле информације добијене од беспилотних летелица кроз заједничке технологије „језика“ контролних станица. Стандард STANAG 4586 обухвата да БПЛ буду способне да „разумеју“ информације у стандардизованим форматима порука. Исто тако, сазнања добијених из других усклађених БПЛ, могу се пренети на летелицу као специфичне поруке из формата за беспрекорну интероперабилност.[31] То може да функционише са заједничком подршком тог протокола свих држава савезника. Амандмани су од тада придодати на оригинални текст споразума, на основу повратних информација и примедби од стручњака из области индустрије и панела познатих као тим старатеља за подршку. Друго издање стандарда STANAG 4586 је тренутно у разматрању. Постоје многи системи који су данас доступни, а који се развијају у складу са STANAG 4586, укључујући и производе од лидера у индустрији, као што су велике корпорације.[32]

Станица за управљање са БПЛ,
са приказивачким екранима.		 Даљинска „вештачка кабина“ (синтетичка),
од експерименталне летелице HiMAT.

Интеграција хардвера и софтвера, у функцији „анатомије“ лета БПЛ

[уреди | уреди извор]

Технологија „аутономије“ БПЛ је настала интегрисањем механичких и електронских компоненти, као што су рам и сензори навигације, рачунари, батерије и остали сензори. Овај пакет опреме обавља функције за „аутономне“ задатке са тежњом за минималне разлоге интервенције даљинског оператора, човека пилота. Уграђене компоненте могу се сврстати у групе:

  • рачунар за управљање са летом (енгл. flight control computer) (FCC),
  • навигациони сензори,
  • комуникацијски модул и
  • енергетско напајање.

Рачунар за управљање са летом је са уграђеним програмом PC 104, пројектован је са компатибилним електронским плочама због индустријског степена поузданости, компактности и могућности проширивања капацитета. Главна плоча покреће процесор „Пентиум“ 233 MHz MMX CPU са 64 MB RAM и 72 MB флеш диск RAM. Серијско повећање улаза на плочу, преко њене могућности, обично се решава са преузимањем плоча (TOB), и DC-DC уз конверзију енергетског снабдевања преоптерећене плоче CPU, преко PC 104 за комуникацију, серво управљања и снаге снабдевања, сваком посебно. Срце навигације је усвојени инерцијални навигациони систем (ИНС) Боинг DQI-NP. Он се састоји од пакета „чврсто“ уграђених инерцијалних сензора и дигиталног процесора сигнала са серијским прикључком. Излаз навигационог система DQI-NP је серијско решење. Потребно је периодично ажурирање показивања сензора ИНС у односу на позицију са спољним реперима, да би се исправила системска грешка процене позиције БПЛ.

Глобални позитиони систем (GPS), који се користи у овој управљачкој структури је Новател РТ-2. Он има изузетну тачност од 2 cm. Рачунар DQI-NP команди лета добије позицију и вредност линеарне и угаоне брзине БПЛ, велике прецизности, процењене од Новател РТ-2 преко RS-232. Он преноси конвертоване поруке о процени положаја из пакета GPS према DQI-NP, сваке секунде. На основу добијених навигационих података, FCC израчунава излаз за четири канала управљања: пропињање, скретање, ваљање и режим рада мотора. На основу тога улаза командне површине и „гас“ мотора се покрећу са комерцијално доступним серво моторима, који прихватају PWM сигнале (у трајању 14-21 ms, као референтне команде, са вредностима кашњења од 0,8-2,4 ms, „временска константа“). Да би се осигурала безбедност, додаје се посебно коло на прилагођено преузимање плоче ТОБ да би се могло пребацити управљање са FCC на радио предајник, за управљање пилота из земаљске командне станице. Други канали при случају прекорачењу могућности основног панела прочитаће излаз радио рисивера да би човек пилот преузео команду над БПЛ. Ово решење се показало изузетно важним за систем идентификације и повратне информације за помоћ и поузданост у летењу.

Комуникациони модул садржи два модема са бежичним картицама од 900 MHz и једне бежичне етернет картице од 2.4 GHz. Врста уређаја за комуникације се бира на основу типа мисије. Бежични модеми су кориснији за мисије великог долета, јер њихов је супериорни опсег до 20 mi (32 km). Мана им је релативно спор проток (<11,5 kbps). Један бежични модем се користи за пренос навигационих података, а други се користи за читање диференцијалних података које емитује GPS. У нормалним ситуацијама, бежична етернет картица од 2,4 GHz има предност због релативно великог протока (до 11 Mbps), свестраности и ниске излазне снаге и смањених потенцијалних сметњи код осетљивих GPS радњи. Тренутно, бежични етернет се користи као кичма више учесника у систему који се састоји од већег броја БПЛ.

Земаљска станица се састоји од GPS базне станице и преносног рачунара намењеног за комуникације и уређаја као што су бежични модем или бежични етернет. Земаљска станица прати и чува податке о лету БПЛ и шаље команде за навигацију на „језику“ управљања са БПЛ.

Веће беспилотне летелице су опремљене уграђеном визијом коју подржава процесна јединица (VPU) и камером са зумом на платформи. VPU може да прати објекат циљ са одређеним бојама и израчунава своју координацију на основу на навигационе податке добијене од рачунара FCC путем серијске везе. Може се приступити по независном бежичном етернету за праћење и отклањање грешака сврхе. VPU опслужује виталну улогу визије слетања, избегавања објеката на земљи (обилажење препрека) откривање и препознавање слике и плана релевантне зграде.[32]

Преглед беспилотних летелица у свету, у 2011.

[уреди | уреди извор]
Преглед беспилотних летелица, у оперативној употреби у свету, у 2011 . години.
Назив
БПЛ 		Држава Фабрика Класа Категорија Брзина

Km/h

Аутоно
мија

h

Радијус

Km

Маса

Kg

Слика
Средњи опсег аутономије лета
Спервер B[33]  Француска Сажем војна извиђач 150 12 200 350 [2]
FR102[34]  Француска Флајинг робот цив. и војна извиђач 80 20 150 600 [3]
Патролер[35]  Француска Сажем војна извиђач 100 18 ? 980 [4]
Вочкипер 450[36]  Уједињено Краљевство Елбит системи војна извиђач 180 20 200 450 [5]
Фјури[37]  Уједињено Краљевство БАЕ систем војна надгледање ? ? ? ? [6] Архивирано на сајту Wayback Machine (8. август 2014)
Херти 1A[38]  Уједињено Краљевство БАЕ систем војна извиђач 210 30 ? 500
Херти 1B[39]  Уједињено Краљевство БАЕ систем војна извиђач 210 25 ? 500
Шедоу 600[40]  САД AAI корп. војна извиђач 190 12 200 270 [7] Архивирано на сајту Wayback Machine (14. октобар 2020)
Перистар[41]  САД KUCHERA цивилна војна надзор 160 20 ? 600 [8]
Проулер II[42]  САД Џенерал атомикс вазд. системи војна надзор 230 18 ? 340 [9]
Скај рајдер[43]  САД Авио систем војна вишенамен. 300 25 ? 1.800 [10]
Скај вочер[тражи се извор]  САД Авио систем војна извиђач 250 12 ? 1.300 [11]
VSTAR[44]  САД Фронтлајн вазд. војна извиђач 740 24 ? 1.050 [12]
MQ5B Хантер[45]  Израел IAI MALAT војна вишенамен. 222 15 100-200 810 [46]
Хермес 450[47]  Израел Елбит системи војна извиђач 180 20 200 450 [13]
ASN 207[48]  Кина XI’AN ASN техника војна извиђач 180 16 600 450 [14] Архивирано на сајту Wayback Machine (15. септембар 2020)
БПЛ Супер Ренџер[49]  Швајцарска RUAG аероспејс војна извиђач 230 20 200 500 [15]
YABHON RX[тражи се извор]  Уједињени Арапски Емирати ATS ADCOM група војна извиђач 300 40 ? 530 [16]
BZK 005 БПЛ[тражи се извор]  Кина Универзитет војна извиђач 180 40 2.400 1.250 [17]
Снарк[50]  Нови Зеланд TGR хеликпт. војна борбена 289 24+ 5.500 1.130 [18]
Супер Ренџер[51]  Нови Зеланд TGR хеликпт. цивилна надзор ? ? ? ? [19] Архивирано на сајту Wayback Machine (8. август 2014)
SIDM[52]  Француска EADS војна извиђач 220 30 1.700 1.200 [53]
Еромале[54]  Француска EADS војна борбена ? 24 1.500 ? [20]
Игл 2[55] Интернационална EADS-IAI MALAT војна вишенамен. 460 24 2.900 3.600 [56]
SDM[52] Интернационална Дасо и ++ војна вишенамен. 450 30 ? 5.080 [21]
E-хантер[57] Интернационална Нотроп и ++ војна вишенамен. 220 25+ ? 950 [22]
Херон БПЛ[58] Интернационална Нотроп++ војна извиђач 300 30 ? 1.500 [23]
MQ-1 Предатор[59]  САД Селекс галилео++ војна борбена 217 24 ? 1.020 [24]
Доминатор[60]  Израел Аеронау. системи војна извиђач 354 28 300 1.300 [25] Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2013)
Доминатор II[61]  Израел Елбит системи војна извиђач 230 50 ? 1.100 [26] Архивирано на сајту Wayback Machine (8. август 2014)
Хермес 1500[62]  Израел Елбит системи војна борбена 240 24+ 200 1.500 [27]
Хермес 900[63]  Израел Елбит системи војна извиђач 220 36 ? 550 [64]
Меркјури 3[тражи се извор]  Израел EMIT авиони војна извиђач 260 30 ? 550 [28]
EITAN[тражи се извор]  Израел IAI MALAT војна извиђач 450 30 ? 5.050 [29]
Махац[65]  Израел IAI MALAT војна извиђач 230 40 1.000 1.100 [30]
Херон TP[66]  Израел IAI MALAT војна извиђач 450 30 ? 5.080 [31]
BATELEUR[67]  Јужна Африка Денел аеросп. сист. војна извиђач 250 18-24 750 1.000 [32]
TIHA[68]  Турска Турска вазд. инд. војна извиђач 140 24 200 150 [33]
MANTIS[69]  Уједињено Краљевство BAE систем и++ војна извиђач ? 24 ? ? [34] Архивирано на сајту Wayback Machine (8. август 2014)
Орион БПЛ[70]  САД Аурора летни скинчес ? експеримент. 440 30 ? 5.080 [35] Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2016)
A160 HUMMINGBIRD  САД Боинг експерим. извиђач 250 30-40 4.600 1.800 [36] Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2020)
GNAT 750[71]  САД Џенерал атомикс војна извиђач 259 40 2.750 700 [37]
I GNAT ER[72]  САД Џенерал атомикс војна извиђач 220 40 2.750 1.040 [38][мртва веза]
RQ-1 предатор[73]  САД Џенерал атомикс војна извиђач 220 40 3.700 1.040 [39]
Предатор C[74]  САД Џенерал атомикс војна борбена 740 20 ? ? [40]
Скај вориор[тражи се извор]  САД Џенерал атомикс војна вишенамен. ? ? ? ? [41]
Даркстар[75]  САД Локод-Мартин и Боинг војна извиђач 550 12 ? 3.900 [42] Архивирано на сајту Wayback Machine (8. септембар 2020)
Даркстар B[61]  САД Локод-Мартин и Боинг војна ? ? ? ? ? [43]
RQ-170 Сентинел[тражи се извор]  САД Локод-Мартин војна ? ? ? ? ? [44]
Велика аутономија, на великој висини лета
WZ-2000[76]  Кина GUIZHOU вазд. инду. војна вишенамен. 800 ? 2.400 1.700
Либелул[77]  Француска TECKNISOLAR SENI ? ? ? ? ? ? [45] Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015)
Јурохоук[78] Интернационална Еурохок ГМБХ војна извиђач 570 36 3.000 14.630 [46]
Блеклинкс[79]  Италија Аленија аерон. војна ? ? 36 ? 3.500 [47] Архивирано на сајту Wayback Machine (21. август 2015)
Зонд-1[80]  Русија Сухој цивилна комуникације M = 0,5 18 12.000 12.000 [48]
Зонд-2[80]  Русија Сухој цив.-војна вишенамен. M = 0,6 24 12.000 12.000 [49]
Лали[81]  Сингапур Сингапурска вазд. инду. војна извиђач ? ? ? 5.000 [50] Архивирано на сајту Wayback Machine (22. мај 2011)
Смарт ај[82]  Уједињени Арапски Емирати ATS ADCOM група војна извиђач 220 ? ? 1.300 [51]
Зепхур[83]  Уједињено Краљевство QINETIQ цив.-војна надгледање 22 82 ? 30 [52]
Алтаир[84]  САД Џенерал атомикс цив.-војна истраживачка 400 30 9.580 3.266 [85]
Алтус[86]  САД Џенерал атомикс цив.-војна истраживачка 120 24+ 5.500 970 [87]
MQ-9 рипер[88]  САД Џенерал атомикс војна вишенам. 400 32 12.260 4.530 [89]
Маринер[90]  САД Џенерал атомикс војна мор. извиђ. 440 49 15.180 5.000 [53] Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2013)
ХАЛЕ-D[91]  САД Локид Мартин војна експерим. 36 ? ? ? [54]
P-175 поликат[92]  САД Локид Мартин цив.-војна извиђач ? 4 ? 4.000 [55] Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2011)
Глобал хоук блок30[93]  САД Нортроп Граман војна извиђач 800 36 25.000 ? [56]
RQ-4A глобал хоук[94]  САД Нортроп Граман војна извиђач 630 35 22.230 12.100 [95]
RQ-4B глобал хоук[96]  САД Нортроп Граман војна извиђач 570 36 22.780 14.630 [57]
RQ-4N[97]  САД Нортроп Граман војна мор. извиђач ? ? ? ? [58]
Протеус[98]  САД SCALED COMPOSITES ? експерим. 500 14 ? 5.670 [99]
Глобал обсервер[100]  САД AEROVIRONMENT цивилна-војна извиђач ? дуго ? 4.500 [59]
Глобал обсервер GO-1[тражи се извор]  САД AEROVIRONMENT цив.-војна извиђач ? ? ? 1.800 [60]
Глобал обсервер GO-2[тражи се извор]  САД AEROVIRONMENT цив.-војна извиђач 200 24 780 4.100 [61]
Одисеус[101]  САД AURORA FLIHT SCIE. цив.-војна извиђач ? 44.000 ? 4.500 [62]
Орион хал[тражи се извор]  САД AURORA FLIHT SCIE. цив.-војна извиђач 450 100 ? 3.170 [63] Архивирано на сајту Wayback Machine (7. мај 2012)
Фантом ај[102]  САД Боинг цив.-војна извиђач ? 96 ? ? [64]
Рапид ај[103]  САД DARPA војна надзор ? ? ? ? [65]
Велика аутономија, на малој висини лета
MKIII и IV[104]  Аустралија AAI CORP. цивилна надзор 150 24+ 3.000+ 15 [66]
Дурими[105][106]  Јужна Кореја институт цив.-војна извиђач 130 30 3.300 15
Аеросонда марк 4.4[107][108]  САД AAI CORP. цив.-војна извиђач 120 24 ? 16,8 [109]
Аеросонда марк 5[110]  САД AAI CORP. војна борбена ? 30 ? ? [67] Архивирано на сајту Wayback Machine (30. август 2020)
Сенд драгон[111]  САД Аером. инжењеринг војна борбена ? ? ? ? [68]
Инсајт[112]  САД NSITU војна борбена 135 20 100 20 [69]
Интегратор[113]  САД NSITU војна борбена 165 24 100 60 [70]
Најт игл[114]  САД NSITU војна борбена 145 18+ 100 21
Скен игл[115]  САД NSITU војна борбена 145 15 100 18
Лирс IV[116]  САД ISL INC. Бош аеросп. војна борбена 200 30 150 54,4 [71]
Борбене беспилотне летелице
Баракуда БПЛ[117]  Немачка EADS Немачка војна борбена 600 ? ? 3.250 q_80, w_636/193eb1yg1gu45jpg.jpg[мртва веза]
нЕУРОн[118]  Француска Марсел Дасо војна борбена 850 ? ? 6.500 [72]
Скај X[119]  Италија Аленија аеронаут. војна борбена 645 1 185 1.450 [73]
СКАТ[120]  Русија Микојан војна борбена 800 ? ? 10.000 [74] Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јун 2013)
ПРОРИВ[121]| Русија Јаковљев војна борбена ? ? ? 10.000 [75]
ПРОРИВ Р[121]  Русија Јаковљев војна извиђач ? 20 ? 9.800 [76]
Шарк[122]  Шведска SAAB војна борбена М = 0,8 ? ? 60 [77]
Коракс UCAV[123]  Уједињено Краљевство БАЕ систем војна борбена ? ? ? ? [78]
Рејвен[124]  Уједињено Краљевство БАЕ систем војна борбена ? ? ? ? [79]
Таранис[125]  Уједињено Краљевство БАЕ систем војна борбена ? ? ? 8.000 [80]
AD 150[126]  САД Амерички дин. летни сист. војна борбена 555 ? ? 1.040
Бетлхог 100X[127]  САД Амерички дин. летни сист. војна борбена 500 8 270 1.450 [81] Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2012)
Екскалибур[128]  САД Аурора летни сист. војна борбена 850 3 ? 1.180 [82]
X45A[129]  САД Боинг компанија војна борбена М = 0,8 2 400 5.520 [83]
X45B[130]  САД Боинг компанија војна борбена 850 2 ? 8.610 [84]
X45C фантом реј[131]  САД Боинг компанија војна борбена М = 0,85 2 2.400 16.550 [85]
X46[132]  САД Боинг компанија војна борбена ? ? ? ? [86]
HTV-3[133]  САД Локид-Мартин и ++ војна борбена М = 8 ? ? ? [87]
X47A[134]  САД Нортроп-Граман војна борбена ? ? 2.800 2.500 [88]
X47B[135]  САД Нортроп-Граман војна борбена ? 12 ? 2.500 [89]
VTOL БПЛ[136]  САД Виктори системи војна борбена ? 6 ? ? [90] Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2014)

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Код савремених летелица је најчешћа комбинација последња два начина. Даљински је пилот води у рејон крстарења, а у томе рејону аутоматски крстари, са меморисаним програмом. Задаци борбених БПЛ, још увек се извршавају са вођењем од стране пилота.
  2. ^ Прави пример и доказ је догађање око недавног преузимања и заробљавања шпијунске БПЛ RQ-170 Сентинел, од стране Ирана.[29]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „unmanned aerial vehicle” (на језику: (језик: енглески)). thefreedictionary. Приступљено 31. 7. 2014. „unmanned aerial vehicle” 
  2. ^ axe, david (6. 17. 2009). „Strategist: Killer Drones Level Extremists' Advantage” (на језику: (језик: енглески)). wired. Приступљено 31. 7. 2014. „Strategist: Killer Drones Level Extremists’ Advantage”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ а б „US now trains more drone operators than pilots” (на језику: (језик: енглески)). theguardian. 23. 8. 2009. Приступљено 31. 7. 2014. „US now trains more drone operators than pilots” 
  4. ^ а б в г д Maria de Fátima Bento (January/February 2008). „UAV Classification” (PDF) (на језику: (језик: енглески)). insidegnss. Приступљено 31. 7. 2014. „UAV Classification”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  5. ^ а б Taylor, A. J. P. Jane's Book of Remotely Piloted Vehicles.
  6. ^ а б Army UAS CoE Staff. „Eyes of the Army" U. S. Army Roadmap for Unmanned Aircraft Systems 2010-2035.” (PDF) (на језику: (језик: енглески)). rucker.army. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 10. 2013. г. Приступљено 31. 7. 2014. „Eyes of the Army” U. S. Army Roadmap for Unmanned Aircraft Systems 2010-2035.” 
  7. ^ Wagner p. xi
  8. ^ Wagner p. xii
  9. ^ Wagner, стр. 78 & 79 photos
  10. ^ Scheve, Tom (22. 7. 2008). „A Brief History of UAVs” (на језику: (језик: енглески)). howstuffworks. Приступљено 3. 8. 2014. „A Brief History of UAVs” 
  11. ^ „Warplanes: Russia Buys A Bunch Of Israeli UAVs” (на језику: (језик: енглески)). strategypage. Приступљено 3. 8. 2014. „Warplanes: Russia Buys A Bunch Of Israeli UAVs” 
  12. ^ Azoulai, Yuval (24. 10. 2011). „Israel is producing unmanned vehicles for land and sea, as well as the air including helicopters.” (на језику: (језик: енглески)). globes.co. Приступљено 3. 8. 2014. „Israel is producing unmanned vehicles for land and sea, as well as the air including helicopters.” 
  13. ^ Levinson, Charles (13. 1. 2010). „Israeli Robots Remake Battlefield” (на језику: (језик: енглески)). online.wsj. Приступљено 3. 8. 2014. „Israeli Robots Remake Battlefield” 
  14. ^ Axe, David (12. 21. 2010). „Killer Drones Converge on California, Ready to Take Off” (на језику: (језик: енглески)). wired. Приступљено 4. 8. 2014. „Killer Drones Converge on California, Ready to Take Off”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  15. ^ „Technology, Adaptability & Transfer” (на језику: (језик: енглески)). darpa. Архивирано из оригинала 29. 8. 2012. г. Приступљено 4. 8. 2014. „Technology, Adaptability & Transfer” 
  16. ^ „DARPA's Morphing Program” (на језику: (језик: енглески)). dnc.tamu. Архивирано из оригинала 02. 03. 2004. г. Приступљено 4. 8. 2014. „DARPA's Morphing Program” 
  17. ^ derStandard.at. „Britische Drohne tötet vier Zivilisten in Afghanistan - Afghanistan - derStandard.at › International”. Derstandard.at. Приступљено 21. 8. 2012. 
  18. ^ Süddeutsche.de GmbH, Munich, Germany (17. 5. 2010). „Drohnen ausspioniert - Irakische Hacker blamieren US-Militär - Digital”. sueddeutsche.de. Приступљено 21. 8. 2012. 
  19. ^ „Neuartige VTOL-Flugzeuge liefern detaillier-te Schadenbilder aus der luft” (PDF) (на језику: (језик: немачки)). sprint. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 1. 2012. г. Приступљено 4. 8. 2014. „Neuartige VTOL-Flugzeuge liefern detaillier-te Schadenbilder aus der luft” 
  20. ^ „Schutz für Mensch und Umwelt” (на језику: (језик: немачки)). gasmessung. 22. 9. 2008. Архивирано из оригинала 2. 10. 2013. г. Приступљено 4. 8. 2014. „Schutz für Mensch und Umwelt” 
  21. ^ „US-Forscher setzen auf Spionagedrohnen” (на језику: (језик: енглески)). spiegel. 14. 4. 2010. Приступљено 4. 8. 2014. „US-Forscher setzen auf Spionagedrohnen” 
  22. ^ Bowes, Peter (14. 4. 2010). „Nasa drone embarks on science flights” (на језику: (језик: енглески)). news.bbc.co. Приступљено 4. 8. 2014. „Nasa drone embarks on science flights” 
  23. ^ „GloPac; Science Overview” (на језику: (језик: енглески)). espo.nasa. Архивирано из оригинала 16. 07. 2009. г. Приступљено 4. 8. 2014. „GloPac; Science Overview” 
  24. ^ „Windparks ineffizient” (на језику: (језик: немачки)). 3sat. Приступљено 4. 8. 2014. „Windparks ineffizient” 
  25. ^ Sauerbiera, M.; Eisenbeissb, H. „UAVS FOR THE DOCUMEN TATION OF ARCHAEOLOG ICAL EXCAVATIONS” (PDF) (на језику: (језик: енглески)). isprs. Приступљено 10. 8. 2014. 
  26. ^ „Drohne muss auf AKW Fukushima notlanden” (на језику: (језик: енглески)). diepresse. 24. 6. 2011. Приступљено 4. 8. 2014. „Drohne muss auf AKW Fukushima notlanden” 
  27. ^ „Tierschützer spürten Walfänger mit Drohne auf” (на језику: (језик: немачки)). derstandard. 25. 12. 2011. Приступљено 4. 8. 2014. „Tierschützer spürten Walfänger mit Drohne auf” 
  28. ^ „Opportunities Exist to Achieve Greater Commonality and Efficiencies among Unmanned Aircraft Systems” (на језику: (језик: енглески)). gao. 30. 7. 2009. Приступљено 4. 8. 2014. „Opportunities Exist to Achieve Greater Commonality and Efficiencies among Unmanned Aircraft Systems” 
  29. ^ а б „Iran military landed US spy drone” (на језику: (језик: енглески)). presstv. Приступљено 4. 8. 2014. „Iran military landed US spy drone” 
  30. ^ Schmid, K. (2012). „Toward a Fully Autonomous UAV: Research Platform for Indoor and Outdoor Urban Search and Rescue”. IEEE Robotics & Automation Magazine (на језику: (језик: енглески)). ieeexplore.ieee. 19 (3): 46—56. S2CID 9932267. doi:10.1109/MRA.2012.2206473. Приступљено 4. 8. 2014. „Toward a Fully Autonomous UAV” 
  31. ^ „AAI Offers Multi-UAS Integration with STANAG 4586 Compliant Ground Control 'OneSystem' GCS” (на језику: (језик: енглески)). /defense-update. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 4. 8. 2014. „AAI Offers Multi-UAS Integration with STANAG 4586 Compliant Ground Control 'OneSystem' GCS” 
  32. ^ а б в David, Shim (14—17. 8. 2000). „ROBOTICS EECS BERKELEY EDU SASTRY PUBS PDFS OF PUBS2000 2005 PUBLICATIONS OF POSTDOCS SHIMDAVID SHIMHIERARCHICALCONTROL2000 PDF” (PDF) (на језику: (језик: енглески)). robotics.eecs.berkeley. Приступљено 4. 8. 2014. „Hierarchical Control” 
  33. ^ „Tactical UAV System” (на језику: (језик: енглески)). defense-update. Архивирано из оригинала 24. 7. 2014. г. Приступљено 4. 8. 2014. „Tactical UAV System” 
  34. ^ Flying Robots presents his soft wing UAVs Unmanned Aerial Vehicles at AAD (21. 9. 2010). „Flying Robots presents his soft wing UAVs Unmanned Aerial Vehicles at AAD” (на језику: (језик: енглески)). armyrecognition. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 4. 8. 2014. „Flying Robots presents his soft wing UAVs Unmanned Aerial Vehicles at AAD” 
  35. ^ Hoyle, Craig (15. 7. 2010). „Sagem reveals new Patroller UAV variants” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal. Приступљено 4. 8. 2014. „Sagem reveals new Patroller UAV variants” 
  36. ^ „Watchkeeper Tactical UAV” (на језику: (језик: енглески)). army-technology. Приступљено 4. 8. 2014. „Watchkeeper Tactical UAV” 
  37. ^ Coppinger, Rob (13. 6. 2008). „BAE Systems unveils its armed UAV Fury” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal. Приступљено 4. 8. 2014. „BAE Systems unveils its armed UAV Fury” 
  38. ^ „BAE Systems' HERTI A Success In Frontline Trials” (на језику: (језик: енглески)). air-attack. 7. 11. 2007. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 4. 8. 2014. „BAE Systems' HERTI A Success In Frontline Trials” 
  39. ^ „BAE Systems - Herti XPA-1B” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 4. 8. 2014. „BAE Systems - Herti XPA-1B” 
  40. ^ „Shadow 600” (на језику: (језик: енглески)). deagel. Приступљено 4. 8. 2014. „Shadow 600” 
  41. ^ „PersiStar – Unmanned Aerial Vehicle (UAV)” (на језику: (језик: енглески)). unmanned. 26. 8. 2011. Архивирано из оригинала 30. 7. 2014. г. Приступљено 4. 8. 2014. „PersiStar – Unmanned Aerial Vehicle (UAV)” 
  42. ^ „Tcs Control Of Prowler Ii Uav Successfully Tested” (на језику: (језик: енглески)). archive. Архивирано из оригинала 11. 07. 2012. г. Приступљено 4. 8. 2014. „Tcs Control Of Prowler Ii Uav Successfully Tested” 
  43. ^ „SkyRaider OPV/UAV” (на језику: (језик: енглески)). defense-update. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 4. 8. 2014. „SkyRaider OPV/UAV” 
  44. ^ „V-Star Uav Dubbed "Humvee Of The Air"”. Defense-update.com. 7. 6. 2007. Архивирано из оригинала 16. 10. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2012. 
  45. ^ „Hunter UAV Gets Tactical Common Data Link”. Spacewar.com. Приступљено 16. 10. 2012. 
  46. ^ Медиј:Hunter RQ-5.jpg
  47. ^ „Hermes 450 UAV”. Defense-update.com. Архивирано из оригинала 1. 11. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2012. 
  48. ^ „Xian ASN-207 (China) - Jane's Unmanned Aerial Vehicles and Targets”. Articles.janes.com. 13. 12. 2011. Приступљено 16. 10. 2012. [мртва веза]
  49. ^ „Ruag details Super Ranger UAV programme objectives”. Flightglobal.com. 18. 6. 2007. Приступљено 16. 10. 2012. 
  50. ^ „The Snark - the meanest VTOL UAV on the planet - Image 4 of 4”. Gizmag.com. 29. 10. 2005. Приступљено 16. 10. 2012. 
  51. ^ „TGR Helicorp Alpine Wasp poised to launch Everest rescue operations”. Flightglobal.com. 12. 2. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  52. ^ а б „France's Harfang/ SIDM IUAV Program”. Defenseindustrydaily.com. 5. 10. 2010. Приступљено 22. 1. 2013. 
  53. ^ Медиј:SIDM SIRPA Air.jpg
  54. ^ „France's Harfang/ SIDM IUAV Program” (на језику: (језик: енглески)). defenseindustrydaily. 22. 1. 2014. Приступљено 30. 7. 2014. „France’s Harfang/ SIDM IUAV Program” 
  55. ^ (PDF) http://www.isr.umd.edu/~austin/enes489p/projects2011a/BorderSecurity-Air-Team-FinalReport.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  56. ^ Медиј:IAI Heron 1 in flight 2.JPEG
  57. ^ „E-Hunter”. Deagel.com. Приступљено 22. 1. 2013. 
  58. ^ „Heron / Machatz 1 Unmanned Aerial Vehicle (UAV)”. Airforce Technology. Приступљено 22. 1. 2013. 
  59. ^ [1]MQ-1 Архивирано на сајту Wayback Machine (25. децембар 2011)
  60. ^ „Dominator MALE UAV, Israel” (на језику: (језик: енглески)). airforce-technology. Приступљено 30. 7. 2014. „Dominator MALE UAV, Israel” 
  61. ^ а б „Dominator MALE UAV, Israel” (на језику: (језик: енглески)). airforce-technology. Приступљено 30. 7. 2014. „Dominator MALE UAV, Israel” 
  62. ^ „Hermes 1500” (на језику: (језик: енглески)). israeli-weapons. Приступљено 30. 7. 2014. „Hermes 1500” 
  63. ^ „Hermes 900”. Israeli-weapons.com. Приступљено 22. 1. 2013. 
  64. ^ Медиј:Elbit Hermes 900s.JPG
  65. ^ „Naval Air: Israeli UAVs do Maritime Recon”. Strategypage.com. 4. 1. 2006. Приступљено 22. 1. 2013. 
  66. ^ „Heron TP (Eitan) Medium Altitude Long Endurance (MALE) UAV”. Defense-update.com. Архивирано из оригинала 17. 7. 2011. г. Приступљено 22. 1. 2013. 
  67. ^ „Bateleur UAV”. Af.mil.za. 20. 9. 2012. Архивирано из оригинала 23. 03. 2013. г. Приступљено 22. 1. 2013. 
  68. ^ „IDEF: TAI details new Tiha UAV variant”. Flightglobal.com. 29. 5. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  69. ^ Hoyle, Craig (13. 11. 2009). „Mantis UAV” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal. Приступљено 30. 7. 2014. „Mantis UAV” 
  70. ^ „Orion Unmanned Aircraft System (UAS), United States of America” (на језику: (језик: енглески)). airforce-technology. Приступљено 30. 7. 2014. „Orion Unmanned Aircraft System (UAS), United States of America” 
  71. ^ „General Atomics Gnat”. Designation-systems.net. 1. 7. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  72. ^ „UAV Types - Army I-GNAT ER Unmanned Aerial Vehicle”. Theuav.com. Приступљено 22. 1. 2013. 
  73. ^ cite web| url = http://www.vectorsite.net/twdrn_07.html#m2 | title = RQ-1 PREDATOR| quote =RQ-1 PREDATOR| author = |date=1. 9. 2013 | format = | publisher = vectorsite.| location = | language = (језик: енглески) | accessdate=30. 7. 2014}}
  74. ^ „AVENGER (PREDATOR C)” (на језику: (језик: енглески)). vectorsite. 1. 9. 2013. Приступљено 30. 7. 2014. „AVENGER (PREDATOR C)” 
  75. ^ „Lockheed Martin-Boeing RQ-3A DarkStar”. Spyflight.co.uk. Архивирано из оригинала 11. 1. 2012. г. Приступљено 22. 1. 2013. 
  76. ^ Willz. „Ur Opinion On The Wz-2000 Uav - Pakistani Defence Forum”. Forum.pakistanidefence.com. Архивирано из оригинала 12. 08. 2014. г. Приступљено 22. 1. 2013. 
  77. ^ „Libellula” (на језику: (језик: енглески)). tempestinisystems. Архивирано из оригинала 17. 10. 2020. г. Приступљено 31. 7. 2014. „Libellula” 
  78. ^ „RQ-4 Euro Hawk UAV Readying for Takeoff”. Defenseindustrydaily.com. 13. 10. 2011. Приступљено 22. 1. 2013. 
  79. ^ „Alenia prepares to fly Sky-Y UAV”. Flightglobal.com. 18. 6. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  80. ^ а б „Sukhoi Company (JSC) - Airplanes - Projects - UAV - UAV systems”. 8. 10. 2013. Архивирано из оригинала 8. 10. 2013. г. Приступљено 23. 8. 2014. 
  81. ^ „Asian Aerospace 2006: Pilot options explored for LALEE”. Flightglobal.com. 28. 2. 2006. Приступљено 22. 1. 2013. 
  82. ^ „IDEX 2009 :Spotlight on Smart Eye UAV ~ ASIAN DEFENCE”. Theasiandefence.blogspot.com. 26. 2. 2009. Приступљено 22. 1. 2013. 
  83. ^ „Zephyr Solar-Powered HALE UAV”. Airforce Technology. Приступљено 22. 1. 2013. 
  84. ^ „{Altair}”. Nasa.gov. 22. 11. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  85. ^ Медиј:Altair UAV.jpg
  86. ^ „Products & Services”. Ga-asi.com. Архивирано из оригинала 02. 02. 2013. г. Приступљено 22. 1. 2013. 
  87. ^ Медиј:NASA ALTUS UAV.jpg
  88. ^ „MQ-9 REAPER (PREDATOR B)”. vectorsite. 1. 9. 2013. Архивирано из оригинала 19. 5. 2011. г. Приступљено 30. 7. 2014. 
  89. ^ Медиј:MQ-9 Reaper - 090609-F-0000M-777.JPG
  90. ^ „Picture: Lockheed Martin unveils Mariner UAV proposed for US Navy's BAMS”. Flightglobal.com. 7. 5. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  91. ^ „HALE-D Demonstrated During Abbreviated Flight”. Spacewar.com. Приступљено 22. 1. 2013. 
  92. ^ „Lockheed confirms P-175 Polecat UAV crash”. Flightglobal.com. 20. 3. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  93. ^ „Block 30 Global Hawks Receive USAF Initial Operational Capability Declaration”. Spacewar.com. Приступљено 22. 1. 2013. 
  94. ^ „RQ-4A/B Global Hawk HALE Reconnaissance UAV”. Airforce Technology. 15. 6. 2011. Приступљено 22. 1. 2013. 
  95. ^ Медиј:Global Hawk 1.jpg
  96. ^ „Global Hawk RQ-4B”. Defense-update.com. 6. 6. 2007. Архивирано из оригинала 5. 2. 2013. г. Приступљено 22. 1. 2013. 
  97. ^ „Northrop's BAMS RQ-4N Global Hawk 'Exceeds Requirements Across the Spectrum' :: Air-Attack.com News”. Air-attack.com. Архивирано из оригинала 6. 11. 2011. г. Приступљено 22. 1. 2013. 
  98. ^ „Proteus”. Global Aircraft. Приступљено 22. 1. 2013. 
  99. ^ Медиј:Scaled Composites Proteus in flight 1.jpg
  100. ^ „Aerovironment's Global Observer: Flying High, Again”. Defenseindustrydaily.com. 6. 4. 2011. Приступљено 22. 1. 2013. 
  101. ^ „Aurora Odysseus UAV to Stay Aloft For Five Years on Solar Power”. Nextenergynews.com. Приступљено 22. 1. 2013. 
  102. ^ Skillings, Jonathan (12. 7. 2010). „Boeing taps hydrogen for Phantom Eye UAV | Cutting Edge - CNET News”. News.cnet.com. Архивирано из оригинала 28. 07. 2012. г. Приступљено 22. 1. 2013. 
  103. ^ „DARPA sets ball rolling for Rapid Eye UAV system”. Flightglobal.com. 23. 11. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  104. ^ „Aerosonde Mk4 UAV Sets New Endurance Mark”. Spacewar.com. 8. 5. 2006. Приступљено 22. 1. 2013. 
  105. ^ „Ucon wins rights to KARI Durami UAV” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal. 29. 6. 2004. Приступљено 8. 8. 2014. „Durami UAV” 
  106. ^ „A Study on the Real-Time Parame ter Estimation of DURUMI-II for Control Surface Fault Using Flight Test Data (Longitudinal Motion)” (PDF) (на језику: (језик: енглески)). ijcas. Приступљено 10. 8. 2014. „DURUMI-II” [мртва веза]
  107. ^ „Mk 4.4 Aerosonde” (на језику: (језик: енглески)). airbornescience.nasa. Mk 4.4 Aerosonde. Приступљено 8. 8. 2014. „Mk 4.4 Aerosonde”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  108. ^ classification, AAI’s Aerosonde Mark 4.4 is a Small Unmanned Aircraft System. „AEROSONDE MARK 4.4 SERIES: STRENGTH AND FLEXIBILITY.” (PDF) (на језику: (језик: енглески)). uvsr. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 08. 2014. г. Приступљено 9. 8. 2014. „Aerosonde Mark 4.4” 
  109. ^ Медиј:Aerosonde Laima bottom view.jpg
  110. ^ „Aerosonde Mark 5 UAS has successful test”. UPI.com. 6. 1. 2009. Приступљено 22. 1. 2013. 
  111. ^ „Sand Dragon Will Gotcha IEDs”. Aviationweek.com. Архивирано из оригинала 21. 03. 2010. г. Приступљено 22. 1. 2013. 
  112. ^ „Endurance, payload and systems - the Insight UAV”. Flightglobal.com. 6. 8. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  113. ^ „Insitu Integrator UAV”. Defense-update.com. 6. 6. 2007. Архивирано из оригинала 5. 2. 2013. г. Приступљено 22. 1. 2013. 
  114. ^ „PICTURES: Insitu unveils NightEagle unmanned air system [CORRECTED]”. Flightglobal.com. 12. 11. 2009. Приступљено 22. 1. 2013. 
  115. ^ „ScanEagle Unmanned Aerial System”. Defense-update.com. Архивирано из оригинала 5. 2. 2013. г. Приступљено 22. 1. 2013. 
  116. ^ Blyenburgh, Peter van. „UAVs - CURRENT SITUATION AND CONSIDERATIONS FOR THE WAY FORWARD” (PDF) (на језику: (језик: енглески)). rta.nato. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 6. 2013. г. Приступљено 9. 8. 2014. „UAVs - CURRENT SITUATION” 
  117. ^ EADS (17. 9. 2010). „EADS Resumes Flight Tests of Barracuda” (на језику: (језик: енглески)). defencetalk. Приступљено 8. 8. 2014. „Barracuda” 
  118. ^ „Le nEUROn est dévoilé pour la première fois” (на језику: (језик: енглески)). 22. 1. 2012.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ)
  119. ^ „Alenia Aeronautica SKY-X UAV Italy Air Force”. Worldwide-military.com. 13. 8. 2010. Приступљено 22. 1. 2013. 
  120. ^ „Sky-X Unmanned Combat Aerial Vehicle (UCAV), Italy”. Airforce Technology (на језику: (језик: енглески)). airforce-technology. Приступљено 8. 8. 2014. „Sky-X” 
  121. ^ а б Zaloga, Steven J., Senior Analyst.... (2008). „World UnmannedAerial Vehicle – Yakovlev PRORYV” (на језику: (језик: енглески)). scribd. стр. 87. Приступљено 8. 8. 2014. „Yakovlev PRORYV” 
  122. ^ Saab, AB (Sept. 2, 2004). „Swedish SHARC UAV completes successful test flight” (на језику: (језик: енглески)). militaryphotos. Приступљено 8. 8. 2014. „SHARC UAV”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  123. ^ Defense Industry Daily staff (24. 1. 2006). „British CORAX UAV Joins UCAV Trend” (на језику: (језик: енглески)). defenseindustrydaily. Приступљено 8. 8. 2014. „BAE Corax UCAV” 
  124. ^ „Raven” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity. Приступљено 31. 7. 2014. „Raven” 
  125. ^ „England's Taranis to be one of the largest UAVs ever” (на језику: (језик: енглески)). gizmag. 6. 1. 2007. Приступљено 9. 8. 2014. „Taranis UAV” 
  126. ^ „American Dynamics' AD-150 UAV” (на језику: (језик: енглески)). thefutureofthings. 20. 3. 2009. Приступљено 9. 8. 2014. „AD-150 UAV” 
  127. ^ „PICTURES: American Dynamics plans next generation BattleHog unmanned air vehicle”. Flightglobal.com. 9. 8. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  128. ^ „Excalibur Armed VTOL UAV” (на језику: (језик: енглески)). defense-update. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 31. 7. 2014. „Excalibur Armed VTOL UAV” 
  129. ^ Writers, Staff (10. 10. 2006). „UAV NEWS Boeing X-45A To Be Inducted Into Smithsonian And USAF” (на језику: (језик: енглески)). spacewar. Приступљено 9. 8. 2014. „X-45A” 
  130. ^ „X-45 UCAV” (на језику: (језик: енглески)). air-attack. Архивирано из оригинала 8. 7. 2014. г. Приступљено 9. 8. 2014. „X-45 UCAV” 
  131. ^ McKeegan, Noel (8. 5. 2009). „Boeing to develop fighter-sized UAV based on X-45C” (на језику: (језик: енглески)). gizmag. Приступљено 9. 8. 2014. „X-45C” 
  132. ^ „Boeing X-45 / X-46” (на језику: (језик: енглески)). designation-systems. Приступљено 9. 8. 2014. „Boeing X-46” 
  133. ^ „Hypersonic Technology Vehicle (HTV-3)” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity. Приступљено 9. 8. 2014. „HTV-3” 
  134. ^ „X47A” (на језику: (језик: енглески)). airplanes. Приступљено 9. 8. 2014. „X47A” 
  135. ^ Editor (18. 10. 2011). „Development of X-47B Ready to Move Forward” (на језику: (језик: енглески)). airplanes. Приступљено 9. 8. 2014. „X-47B” 
  136. ^ Warwick, Graham (1. 1. 2014). „Hybrid VTOL UAVs - Back to the Future” (на језику: (језик: енглески)). aviationweek. Архивирано из оригинала 11. 08. 2014. г. Приступљено 31. 7. 2014. „Hybrid VTOL UAVs - Back to the Future” 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Беспилотна летелица на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Беспилотна_летелица&oldid=28551537”